BELGIJSKI OVČAR TERVIEREN







Ime belgijski ovčar združuje četiri različita tipa pasmine, koji se međusobno razlikuju po dužini, boji i kvaliteti dlake. "Belgijski ovčar je skladno proporcioniran, inteligentan, otporan, kvadratičan pas, naviknut na život pod vedrim nebom, građen da može odolijevati nepogodama godišnjih doba i atmosferskim promjenama tako čestim u klimi Belgije. Skladnošću svojih oblika, ponosnim držanjem glave, pas belgijski ovčar treba ostavljati utisak one elegantne čvrstine koja je postala osobinom selekcionarnih predstavnika radne pasmine."

Belgijski dugodlaki crni ovčar (Groenendael )
Srednje je velik, skladno građen pas, izdržljiv - može puno trčati. Glavu drži uspravno i zato izgleda ponosno. Nosni dio glave je dug, podsjeća na glavu divljeg psa, stoga grenendel djeluje arhaično, prvobitno. Čeona i nosna linija moraju biti usporedne, stop je dobro izražen. Poželjne su što tamnije oči, koje moraju biti bademastog oblika. Pogled je živahan. Vjeđe su crno pigmentirane. Belgijski ovčari razlikuju se samo po boji i dužini dlake. Dlaka je kod groenedaela duga i glatka sa zastavicama na nogama i hlačama na bedrima. Dozvoljena je samo crna boja. Visina - 62 cm, težina - 30 do 32 kg (odnosi se na mužjake). Dožive starost od oko 12 godina. U mjestu Groenendael kod Bruxellesa osamdesetih je godina prošlog stoljeća gostioničar Rose svoju crnu, dugodlaku ovčarku pustio pastirskom psu, kojem je ime bilo Picard. Da li je psu bilo samo ime Picard ili je došao iz Picardije u Francuskoj gdje uzgajaju pastirske pse nije poznato. Tim križanjem su bili postavljeni temelji novoj pasmini. Groenendael Jules je izmedu 1908. i 1912. godine položio sve ispite za službene pse i ispit za policijskog psa. Uskoro je počelo rasti zanimanje za njih i izvan Belgije. Razlozi zbog kojih je ta pasmina postala zanimljiva su mnogobrojni. Jedan je sigurno privlačna duga dlaka. I kada je mokar groenendael nema neprijatan miris. Izvanredno je vodljiv i dobar je pratilac. Nemaju problema s displazijom. Nisu psi za život u psetarnici, jako vole djecu i vrlo su temperamentni.

Belgijski dugodlaki ovčar (Tervueren)
Duga dlaka crvenkasto je smeđe boje sa sivim mrljama. Obvezatno je crno lice. Dlaka je po glavi, obrazima i na prednjim nogama kratka. Na zadnjem dijelu prednjih nogu nalaze se zastavice, a na zadnjim nogama hlače. Duga i glatka dlaka na prsima tvori grivu.
To su psi srednje veličine, izuzetno inteligentni, poslušni, veoma dobri radni psi - kao čuvari, ovčari, policijski psi, tragači. Posebno se ističu u sportskoj kinologiji, idealni su za agility.
Po temperamentu su veoma živi, veoma privrženi vlasniku. Poslušnost i socijalizacija od malih nogu je gotovo obavezna - onda vlasnik sa njim neće imati nikakvih problema.
Ukratko ako želite aktivnog, lijepog, privrženog, radnog psa koji će vam pružiti puno ljubavi nabavite Tervuerena.

Belgijski kratkodlaki ovčar (Malinois)
Belgijski ovčar - malinois svojim porjeklom je okolice grada Malinesa u Belgiji, pa je tako dobio i svoje ime.
Za raliku od ostalih tipova, malinois je belgijski ovčar kratke dlake crvenkastosmeđe boje i crnom maskom.
Malinois je izvrstan sportski radni pas koji plijeni svojom brzinom, eksplozivnošću željom za radom, hrabrošću i oštrinom kada je to potrebno. U kući i dvorištu stalno je u pokretu i budno motri i čuva svoj teritorij.
Zbog svoje pokretljivosti, brzine izdržljivosti i prvenstveno selekcije kao radne pasmine ovi psi gotovo da i nemaju problema sa muskulaturom i displazijom kukova, kao neke druge športske radne pasmine.
Malinois je zbog svojih karakteristika vrlo popularan u svijetu radne kinologije, što dokazuju brojni odlični rezultati koje ta pasmina bilježi na različitim svjetskim natjecanjima sportskih radnih pasa. (IPO, SchH, Obedience, Agility, Ring Sport).
Također malinois je zbog svojih radnih karakteristika sve popularniji pas u vojsci i policiji gdje se koristi za različite namjene ( za osiguranje skupova i objekata, za traženje droga, protueksplozijsku zaštitu, tragačko-pretresačku djelatnost i dr.)

Belgijski oštrodlaki ovčar (Laekenois)
Uši su trokutaste, uspravne i ne preduge. Vrat je vitak i mišićav, bez podbratka. Tijelo je snažno, i ne smije biti labavo. Visina je skoro jednaka dužini tijela stoga pas djeluje kockasto. Udovi su vitki i snažni. Izvanredno je pokretljiv i brz. Rep je srednje dug i jako odlakan. Laekenois ima oštru dlaku koja je raščupana, tvrda i gusta. Dlaka je jednako duga po cijelom tijelu - oko 6 cm. Oko očiju i na gubici je još duža, mada kraća od one kod briarda. Brada je poželjna. Boja: crvenkasto smeđa ili siva s mrljama boje čađe. Pasmina je dobila ime po kraljevskom gradu Laeken, u čijem obližnjem selu ju je duge godine uzgajao neki ovčar, a kasnije i njegov sin. Vrlo vjerojatno je u srodstvu s nizozemskim oštrodlakim ovčarom. Laekenois je najrjeđi medu svim belgijskim ovčarima. Za tu pasminu vrijedi kao i za druge belgijske ovčare: vole djecu, prijatni su, rado se igraju do velike starosti, imaju izvrsno pamćenje. Laekenois je izvanredno oprezan i brz, stoga se ubraja medu odlične čuvare

Sve pasmine ( osim GROENANDELA) imaju prepoznatljivu crnu "masku". Budući da im je fizička konstrukcija jednaka u raznim dijelovima svijeta različito su priznate pasmine. Amerika priznaje tri pasmine , Vel.Britanija sva 4 varijeteta priznaje kao jednu pasminu, a F.C.I ih prepoznaje kao 4 različite pasmine.

BELGIJSKI OVĆAR - MALINOA

Ovaj pas spada u jednu od četiri bratske varijante belgijskog ovčara. Postoje grenendal (crni dugodlaki), tervieren (dugodlaki crno-riđi), lakenoa (oštrodlaki) i kratkodlaki malinoa.

Belgijski ovčar je izuzetno inteligentan pas, koji brzo uči. Neustrašiv je čuvar, pratilac i zaštitnik. Pun ljubavi i željan pažnje svog vlasnika. Potpuno predan i posvećen svom okruženju. Vesele naravi, čvrstog karaktera i pun energije, veoma emotivan i teško podnosi usamljenost i jako se vezuje za vlasnika. Lak je za obuku, pa se zato često koristi kao službeni pas, u policiji, vojsci... Zbog velike energije koju poseduje, potrebno mu je dosta aktivnosti i šetnje.

U današnje moderno doba, malinoa je postao popularan i kao kućni ljubimac i porodični pas. Zahvalan za život u stanu i uz laku obuku, brzo se adaptira na uslove života u stanu.

Zbog svih svojih kvaliteta, idealan je pas za porodicu.

AVGANISTANSKI HRT






Afričke i azijske rase htrova u poređenju sa svim ostalim hrtovima imaju najviše izraženu dozu individualnosti. Oni su živeli pored čoveka i pomagali mu u lovu ali se čovek retko starao o njihovoj ishrani, već su oni sami morali da se snađu sa hranu. Hrtovi su dakle takvi, već nekoliko hiljada godina a mi pokušavamo da zadnjih 150 do 200 godina koliko moderni svet poznaje afričke i azijske hrtove (na primer avganistanski hrt je tek krajem XIX veka stigao u Evropu), nesvesno ili svesno ugušimo njihov atavizam nezavisnog lovca i da od njih napravimo ono što oni u svojoj suštini nisu –klasični kućni psi. Ne treba svi ljudi da vole hrtove-to je i normalno, ali bi oni ljudi kojima se ovi psi ne sviđaju po svojoj spoljašnjosti, morali da shvate njihovu psihologiju da bi im druženje sa njima bilo prijatnije. Ne treba zaboraviti da hrt nikada neće biti ponizan rob. Iako je razumeo datu nardbu, on je neće uvek izvršiti, ne zato što je neintelogentan već zbog svoje nesputane i nezavisne ličnosti. Ko želi da ima ovog psa, mora shvatiti i razumeti da hrt ima svoju jako izraženu ličnost i nezavistan karakter. Ko ovo shvati i pravilno razume može biti ne apsolutni vlasnik hrta već njegov dobar prijatelji obožavalac.

U Severnoj Africi, delovima sredozemlja Azije i Rusije hrtovi se još uvek koriste za lov svih vrsta divljači osim ptica. U ostalim delovima sveta, omni svoj nagon za lovom i trčanjem mogu zadovoljiti na trkalištima za hrtove-konodromima. Na žalost u našoj zemlji, o konodromima vlasnici hrtova mogu samo da sanjaju. Inače hrtovi su uostalom i izuzetni izložbeni psi. Veoma dobro se prikazuju u izložbenim ringovima i kaonda znaju da nema lepših od njih i mgu dogo da poziraju. U stanu i dvorištu su veoma mirni, a svoj pravi karakter pokazuju slobodni na otvorenom prostoru. Vlasnici bi trebalo da svoje pse puštaju slobodne na površinama gde ne postji mogućnost da pas zbog svoje velike brzine završi pod točkovima automobila. Čak i ako odluta i nema ga nekoliko sati, savet je vlasnicima da ostanu na mestu odakle je otišao jer će se on zbog svoje velike moći orijentacije vratiti na mesto odakle je ostavio gazdu.

Ako volite psa koji će se pokoravati vašem pucketanju prstiu bez i da izgovorite glasnu komandu nemojte nikad izabrati hrta, jer bićte nesrećni i pas i vi. Ali ako ste čovek slobodnog duha, pomalo luckast, nezavistan i širok u shvatanjima izaberite bilo kog hrta. Dobićete psa izuzetne lepote i elegancije, sa kojim vam druženje nikad neće biti dosadno i sa kojim će svaki dan biti stvarno „novi dan". I na kraju jedino pitanje : da li je hrt taj koji nas nerazume ili je situacija potpuno obrnuta?

Nadam se da ću ovim uspeti da bar malo pojasnim prirodu hrtova i da ih približim široj javnosti. Da li će ovi psi naći pravo mesto u našoj kinologiji i da li će veći broj ljudi poželeti ove iskonske pse pored sebe?

Avganistanski Hrt-standard rase

Avganistanski hrt je danas jedna od najatraktivnijih rasa u svetu kinologije. Retko ko ostaje ravnodušan pri pogledu na ovog jedinog hipika u svetu pasa. Ali, on nije oduvek tako izgledao.

I pored mnogih istraživanja na temu porekla ovog lepotana, do danas nije potpuno rajašnjeno njegovo poreklo. Jedna od najtačnijih teorija je da potiče od salukija (persijskog hrta) koji je iz Persije, raznim seobama naroda i poklonima između vladajuće aristokratije stigao do današnjeg Avganistana. S druge strane, postoji legenda da je Noe baš ovog psa doveo na svoju barku i da su tako ovi psi preživeli biblijski potop. Šta je od ovog istima teško je reći. Ali sigurno je samo ovo da je ti izuzetno stara rasa. Arheološki nalazi iz 2002. godine pre nove ere u pećinama swevernog Avganistana u regionu Balkh, prikazuju motive iz lova gde su kao pomoćnici ljudima prikazivani hrtoliki psi najvarovatnije preci današnjeg avganistanskog hrta.
U starom Avganistanu ovog psa su najviše gajile plemićke porodice i ljudi visokog staleža. Po svojim psima najpoznatija je bila stara aristokratska porodica Barukhzy. Prvi putnici koji su posetili Avganistan u prvoj polovini 19 veka i videli tadašnje hrtove, odmah su zapazili postijanje dva tipa : stepskog (pustinjskog) i brtskog (planinskog). Sama imena ova dva tipa govore o tome gde su oni živeli, a svaki od njih je bio izuzetno prilagođen sredini u kojoj je živeo.

Koristili su se za lov antilopa, leoparda i kao psi čuvari. Engleski major Mekenzi 1888. godine dovodi prvog psa u Englesku. Posle togaje bilo još par uvoza, ali tek kada kapetan John Barff dovede legendarnog psa po imenu Zardin počinje ozbiljnije interesovanje u Engleskoj za ovu rasu. Ovaj slavni pas poslužio je i kao model za pisanje prvog standarda 1912. godine. Veoma poznat bio je i pas Sidar oštenjen u leglima kralja Amunalaha koga je 1925. godine uvezao narednik Amps. U to doba u Englesku su stizali psi oba tipa tako da iako su neki bili protiv toga ova dva tipa su spojena u uzgoju, pa današnji avganistanac sjedinjuje osobine oba tipa.

Za zemlju porekla je priznat Abganista, a Engleska propisuje standard. U ostali deo Evrope ovi psi stižu tek kasnije. Tek 1932 godine u Nemačku je uvežen prvi pas koji se zvao Abdur Rahman of Geufron. Na početku gajenja ove rase u Evropi najveći uspeh je imala odgajivačnica Eta von der Oranje Manege i njena vlasnica Eta Paupti iz Holandije. U današnjem odgoju generalno se mogu prepoznati najmanje tri tipa : trkački, stari evropski i američki tip avganistanca. Svaki od njih poseduje neke osobine od ostala dva koja ga izdvajaju, ali to je već šira tema za neku drugu priču o ovoj rasi.

U kući, ovo su izuzetno mirni psi i pogodni za zajednički život sa ljudima. Kao i svi hrtovi, imaju dozu nezavisnosti i neke svoje bubice samo njima znane.

Za njih je potrebno samo malo više strpljenja i pravog razumevanja njihove prirode da bi druženje sa njima bilo pravo zadovoljstvo. Nisu psi za svakoga, jer nekada ljudi od nji očekuju ponizne robove a oni to nikada nisu. Izuzetno su verni ljudima ali na neki njihov način. Oni su za ljude slobodnog duha pomalo luckasti kao i njihovi psi.

Sama nega nije neki ogroman problem, kao što pomisli većina ljudi kada vidi njihovu izuzetno dugu dlaku. Važno je samoi od prvog dana navići štene na redovno češljanje i uobičajenu higijenu. Kada pas odraste, potrebno je najmanje jednom nedeljno očešljati ga detaljno, da bi pas imao izgled kakav ima malo koja rasa. Uz malo truda oko nege izuzetno duge dlake i pravilnog ophođenja uz poštovanje njihove iskonske nezavisnosti imaćete jedinstvenog psa za kojim će se svako okrenuti na ulici ili izložbi pasa i poželeti ga u svom domu.

STANDARD


OPŠTI IZGLED : Posredni utisak snage i plemenitosti pri čemu su sjedinjeni brzina i snaga. Glava je ponosno uzvišeno nošena.

KARAKTERISTIKA : Istočnjački, odnosno orijentalni izraz tipični su za rasu.

NARAV : Pun plemenitosti i uzdržanosti sa jednom pouzdanom, strastvenom neobuzdanošću.

GLAVA i LOBANjA : Duža, ne preuska lobanja, sa jasno izraženom potiljnom kvrgom. Duga njuška sa vilicama koje pokazuju podobnost ka zatvaranju. Neznatan stop. Lobanja pravilno proporcionalna i pokrivena dugim čuperkom. Nosna pečurka prvenstveno crna, a kod svetlih pasa dozvoljena je boja jetre.

OČI : Prvenstveno tamne, ipak boja zlata nije isključujuća. Približno trouglaste, pri tome od unutrašnjem ka spoljašnjem očnom uglu, postepena ukošenost se produžava na gore.

UŠI : Nisko i daleko unazad usađene, prisno priležuće nošene. Pokrivene dugom svilenkastom dlakom.

NjUŠKA, ZUBALO : Snažne vilice sa perfektnim pravilnim i potpunim makazastim zubalom, pri čemu gornji sekutići bez razmaka naležu na donje. Klještasto zubalo nije dozvoljeno.

VRAT : Dug, snažan, pri čemu ponosno nosi glavu.

PREDNjI DEO : Duge, kose i dobro unazad postavljene plećke, dobro mišićave i snažne pri čemu ne deluju –teško-. Prednje noge su ravne sa snažnim kostima. Posmatrano od napred stoje u istoj liniji sa plećkom. Laktovi leže prisno uz grudni koš i nisu okrenuti ni unutra ni napolje.

TELO : Ravna leđa, srednje duga, dobro mišićava. Sapi su blago padajuće ka korenu repa. Slabine ravne, široke i prilično kratke. Kvrge na karličnom delu kuka prilično jasno uočljive i udaljene daleko jedna od druge. Umereno zaobljena rebra i dobra dubina grudi.

ZADNjI DIO : Snažan, butina dobro oblikovana i dobro uglovana. Veliko rastojanje od zgloba kuka do skočnog zgloba i odgovarajuće neznatno rastojanje između skočnog zgloba i šapa. Zaperci se smeju odstranjivati.

ŠAPE : Prednje snažne, veoma velike, pokrivene dugom debelom dlakom, po dužini i širini. Zaobljeni prsti. Došaplje dugo i elastično. Jastučići dobro postavljeni na tlo. Zadnje šape duge, ipak ne toliko široke kao prednje, pokrivene dugom debelom dlakom.

KRETANjE : Tečno i elastično u visokom klasičnom stilu.

REP : Nije kratak. Nisko usađen i na kraju jednostavno zavijen kao prsten. U kretanju visoko podignut. Tanko odlakan.

DLAKA : Na rebrima, prednjem i zadnjem delu i na slabinama duga i veoma fine teksture. Kod odraslih pasa od plećki unazad i duž sedla kratka i gusta. Od ličnog dela unazad duga sa markantnim svilenkastim čuperkom (top-knot). Dlaka na ličnom delu (njuška) kratka. Uši i noge dobro odlakane. Došaplja smeju biti gola. Dlaka mora biti prirodno razvijena.

BOJA : Dozvoljene su sve boje.

VELIČINA : Idealno za mužjaka je 68-74 a za ženke 63-69cm.

GREŠKE : Svako odstupanje od gore navedenog smatra se manom čije ocenjivanje stoji u tačnoj proporciji sa stepenom izraženosti.

N.B. : Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena testisa potpuno spuštena u skrotum







 

AMERIČKI STAFORDSKI TERIJER

Američki stafordski terijer je veoma istrajan pas koji voli da se igra. Sposoban je da ceo dan provede u igri i ponavljanju određenih radnji, tako da je obuka za njega prirodan i zabavan proces koji ga ne čini nervoznim. Zbog svoje uravnotežene naravi dobro se pokazao kao terapijski pas. Može mu se pripisati netrpeljivost prema drugim psima, ali se to može korigovati pravilnim vaspitanjem i pravovremenom socijalizacijom. Izuzetno je hrabar pas.

Izgled psa:
Američki stafordski terijer mora odavati utisak velike snage u odnosu na svoju veličinu. To je dobro građen pas, mišićav ali okretan i graciozan, koji budno prati okolinu. Treba da je čvrst, ni dugonog ni hrtast. Glava je srednje dužine, duboka, lobanja je široka, mišići na obrazima veoma izraženi, stop veoma izražen, uši visoko usađene. Uši mogu biti kupirane ili nekupirane. Ako su nekupirane treba da su kratke, u vidu poluruže ili uspravne. Uši koje slobodno padaju se kažnjavaju. Oči su tamne boje, okrugle, smeštene nisko i veoma razmaknute. Njuška kod ovog psa je srednje dužine, zaobljena u gornjem delu i naglo se skuplja ispod očiju. Vilice dobro istaknute, donja je jaka i čvrsta. Usne su čvrste i dobro priležuće, bez delova koji vise. Gornji cekutići su u uskom dodiru sa prednjom stranom donjih sekutića (makazasto zubalo). Njuška treba da bude apsolutno crna. Vrat jesrednje dužine, snažan, lagano izbočen, sužava se od plećki prema potiljku. Koža na vratu nije opuštena.Ramena su jaka i mišićava, a lopatice široke i kose.Rebra dobro zasvođena, duga prema zadnjem delu. Prednje noge dovoljno razmaknute što omogućuje pravilan razvoj grudi, koje su visoke i široke.Leđa su prilično kratka.
Blago zasvođena od grebena prema trupu i ca umereno kratkom kosinom od od trupa prema korenu repa. Slabine blago uvučene.Rep jekratak u odnosu na visinu, nisko usađen, postepeno se stanjuje prema vrhu. Nije ni uvijen ni izdignut iznad leđa. Rep se ne kupira.Prednje hoge moraju biti prave, kosti su jake i zaobljene, podlaktice čvrste i prave. Zadnje noge su veoma mišićave, potkolenice su spuštene i nisu okrenute ni unutra ni spolja. Šape su srednje veličine, zbijene i čvrste. Korak kod ovog psa treba da je elastičan.Dlaka je kratka, gusta, čvrsta pri dodiru i sjajna. Dozvoljene su sve boje dlake, jednobojna, višebojna ili šarena. Nepoželjna je sasvim bela, više od 80% bele, crna sa vatreno crvenom i boja džigerice.Poželjna visina je od 45,72 cm do 48,26 cm kod mužjaka, i od 43,18 cm do 45,72 cm kod ženki. Težina od 26-30 kg. Kažnjava se depigmentacija njuške, svetle oči ili kapci bez pigmenta, suviše dug ili nepravilno nošen rep, predgriz ili podgriz. Mužjak mora imati oba testisa.

Istorija nastanka rase:
Nastanak američkog stafordskog terijera se vezuje za period 19. veka, kada su ljubitelji buldoga, podstaknuti popularnošću borbi pasa, odlučili da stvore rasu koja bi bila pravi pas za borbe. Ukrštajući rase koje su važile za najizdržljivije, najotpornije, i pre svega najjače, stvoren je pas snage buldoga ali manje veličine, što mu je omogućavalo veću okretnost i brzinu. Nazvali su ga bul i terijer (bull and terrier). Služio je za borbe pasa, ali je i intenzivno izvožen iz Evrope u Ameriku.
Kasnije je preovladala potreba za psima koji su korisni u domaćinstvu, te je ovaj pas našao svoju primenu u čuvanju imovine, stoke i kao pomagač u lovu. Različiti uslovi i način života uzrokovali su i različite tipove ovih pasa, pa je postala primetna i fizička razlika. Psi koji su odgajani na imanjima kao radni psi, bili su većeg i jačeg tela, i kako je vreme odmicalo oni su postajali sve popularniji i traženiji.
1936. je osnovan prvi klub pod nazivom "Staffordshire Terrier". Danas poznato ime američki stafordski terijer datira iz 1972. godine. Godine rada i stroga selekcija učinile su da ova rasa bude drugačija od prvobitne, tj. od američkog pit bul terijera. Postoji veoma velika sličnost između američkog stafordskog terijera i Stafordskog bul terijera.

AMERIČKI BULDOG

 

 

 

Prvi nastali buldozi su bili akteri krvavih borbi sa bikovima. Nekada atraktivna razonoda naroda u Engleskoj, odakle i ova rasa vodi poreklo. Doseljenici u Severnu Ameriku su doveli i svoje buldoge, pa je ova rasa vremenom postala blaže naravi. Američki tip buldoga je imao duže noge, bio pokretljiviji i sve češće se upotrebljavao kao čuvar. Takođe, odličan lovac na medvede i veprove. Najpoznatiji i svakako, najzaslužniji za opstanak ove rase je John D. Johnson, koji je svoj život posvetio popularizaciji buldoga. Njegov uzgoj štenaca je prvi put registrovan u SAD, kada je i postavio zvanični standard za rasu.

U zavisnosti od „poziva“ psa (bikovi, medvedi, goveda...), težina psa je varirala između 20 i 50kg. Najčešće su bili beli sa tigrastim smeđim prugama. Po zabrani borbi, kolonisti su svoje buldoge koristili za čuvanje imanja od vukova i medveda. Tako danas buldog uživa reputaciju snažnog i odanog psa i prijatelja.

Danas postoje dve linije standarda za buldoge i obe su prihvatljive. Jedna je JDJ (classic), a druga je američki buldog (standard). JDJ buldozi su nešto snažniji i veći od standard pasa.

Izgled i karakteristike:

Američki buldog je viši i brži od svog engleskog rođaka. Izrazito mišićav i čvrst pas jake glave i vilica. Grudni koš širok, vrat stabilan i mišićav, sužava se od grebena prema glavi.Glava je kvadratična i široka sa izraženim jakim obrazima. Njuška je skoro pa pravougaona. Izražen i dubok stop. Zubalo je makazasto, klještasto... Uši su prihvatljive u više oblika. Ružino uvo, poluuspravno, pa i oboreno. Dozvoljene su sve boje očiju, a crni rubovi kapaka na belim psima su poželjni. Nos je crne ili sivkaste boje. Ako je nos crn, rubovi usana moraju biti crni, iako su dozvoljene i ružičaste usne koje su labave i padaju. Prednje noge jake, stabilne i potpuno ravne. Telo široko i mišićavo. Rep je nisko nasađen i širok u korenu. Kratka oštra dlaka može biti u raznim bojama. Od bele, preko svih nijansi tigrastog smeđeg, crvenkastog do boje paleža.

Celokupna građa psa je veoma čvrsta i snažna. Mužjaci trebaju biti visoki između  55 i 70 cm, dok su ženke nešto niže, 52 – 65cm. Mužjaci teže od 32 do 54kg, a ženke od 27 – 45kg.

ALJASKI MALAMUT

 

 

 

Pleme Mahlemuta sa Aljaske je živelo u veoma surovoj i hladnoj sredini. Kako bi sebi olakšali život, oblikovali su jedinstvenu rasu severnih pasa. Kompaktan, snažan, spreman da radi i vuče bez predaha, stvoren je malamut. Ovi eskimski psi su bili poštovani i tretirani kao članovi porodice.

U surovim uslovima dalekog severa, prirodna selekcija je privilegovala snažnije pse. Pleme je selektovalo najbolje orijentisane pse, najbolje čuvare, lovce i ribolovce. Zbog učešća u porodičnom životu, negovana je  blaga narav, nežan temperament, sklonost prema radu i timski duh.Usled loših vremenskih i životnih uslova, Eskimi su se često oslanjali na njegovu intuiciju i stvoreno je neizmerno poverenje između čoveka i psa. Tek 1890.godine nekoliko primeraka jej dovedeno u civilizaciju, a nakon 45 godina je rasa prihvaćena od strane američkog kinološkog društva.

Narav:

Aljaski malamut je nežan,prijateljski pas. On je odan i veran prijatelj, razigran na poziv, ali nakon sazrevanja uglavnom izaziva divljenje svojom otomenošću.Malamut nije pas jednog gospodara jer je vekovima živeo u zajednici. Samostalan je i induvidualan, pa neće uvek sačekati naredbu. Ume da odlučuje. Svakako mu je potreban odlučan i čvrst vođa. Karakteristično je za malamute da svaku naredbu ispunjavaju na sebi svojstven način ističući time svoju individualnost. Tako npr.pre će shvatiti i ispuniti želju vlasnika da ne sme preći ulicu nego komandu pored. Zbog svoje inteligencije se često koristi i za vođenje slepih, traženje droge, pa čak i kao spasioci. Za život mu je potrebno mnogo prostora i kretanja, a pošto mu je genetski usađen život u zajednici, ovaj pas teško podnosi usamljenost.

Standard FCI

Malamut je krupan, snažan pas,čvrste građe, sa dubokim grudima i snažnim, kompaktnim telom. Glava treba da odaje visok stepen inteligencije. Široka je i snažna u odnosu na druge primitivne rase, ali mora biti u srazmeri sa telom kako ne bi davala nezgrapan izgled. Lobanja između ušiju treba biti široka, blago se sužavajući prema očima i zaobljena prema obrazima. Čeona brazda mora biti plitka. Linija od vrha nosa i vrha čela je skoro ravna i postoji blagi nagib na mestu gde se spajaju.Njuška mora biti masivna i krupna, u srazmeri sa lobanjom i da se blago sužava od korena prema vrhu nosa. Usne čvrste, nos crn, vilice široke sa jakim makazastim zubalom. Oči su braon, bademastog oblika, srednje veličine, koso postavljene na lobanji. Uši su srednje veličine ali male u odnosu na glavu, široko postavljene na spoljnoj strani glave, trouglastog oblika. Vrat izuzetno jak i umereno povijen. Grudi treba da budu snažne i duboke. Leđa ravna sa blagim padom prema kukovima. Noge su mišićave sa jakim kostima i ravne do zgloba, koji moraju biti kratki, snažni i skoro vertikalni. Rep je srednje postavljen, na korenu prati liniju kičmenog stuba, veoma je odlakan, nošen na leđima. Treba da ima izgled perjanice. Dlaka treba biti gusta, ne previše oštra, ni preduga. Poddlaka je gusta, masna i vunasta. Boja dlake je od svetlo sive, preko nijansi do crne. Bele fleke na stomaku, delovima nogu i lica su obavezne. Veličina ovih pasa treba da bude, za ženke, preko 85,5cm do grebena i 34 kg, a za mužjake 63,5cm do grebena i 38,5kg.

AKITA INU

AKITA INU

Pas srednje veličine, poreklom iz Japana,koji se, tokom dva veka uzgajao za lov na medvede. Članovi plemstva su ga obožavali.

Ova rasa je bila na rubu opstanka kada je 1908.goddine donet zakon o zabrani borbi. Rešeni da rasa opstane,ljudi su Akitu ukrstili sa drugim rasama, borbenom rasom Tosa, nemačkim goničem, psom St.Bernarda I nemačkom dogom.

 Ovim mešanjem Akita je izgubio svoj prvobitan karakterističan izgled, kojeg su krasile uspravne špicolike uši i zavrnuti rep.
Godine 1945. nakon drugog svetskog rata, poduzeti su napori da se Akita sačuva u njegovom izvornom obliku, pa se iz malo preostalih pasa ove pasmine nastojalo izvući krv mastifa i ostalih ukrštenih stranih pasmina. Ti su napori doveli do stabilizacije danas poznatog velikog Akite u njegovom izvornom obliku.

Izgled i karakteristike
Veliki, vrlo skladan pas, snažne telesne građe, vrlo jezgrovit, izraženih sekundarnih seksualnih oznaka; jednostavan, vrlo plemenit i pun ponosa
Jake je konstitucije I skoro kvadratičnog tela. Telo ženke može biti duže od tela mužjaka.
Miran, stabilan, veoma veran, inteligentan i poslušan.

Glava: Lobanja je proporcionalne veličine u odnosu na telo. Čelo široko sa izraženim stopom i jasnom čeonom brazdom, ali bez nabora. Obrazi umereno razvijeni; ravan nosni hrbat, nos velik i crn. Kod belih pasa dozvoljen je nos boje mesa. Vilica srednje dužine, u korenu široka i sužava se prema vrhu, ali nikad šiljasta. Snažni zubi prave makazast zagriz. Usnice čvrsto prijanjaju.
Oči: prilično male, gotovo trouglaste, postavljene na umerenoj razdaljini, tamno-smeđe boje, što tamnije, to bolje.
Uši: prilično male, debele, trouglaste sa lagano zaobljenim vrhovima.
Vrat:
Debeo i mišićav, bez nabora, u skladu spram glave.
Trup:
Leđa ravna i snažna, slabine široke i mišićave. Prsni koš dubok, prsište dobro razvijeno. Rebra dobro zasvođena. Trbuh dosta uvučen.
Rep:
Visoko nasađen, debeo, nošen vrsto savijen preko leđa. Spušten, dosiže vrhom gotovo do skočnog zgloba.
Noge:
Prednje noge: ramena umereno zakošena i razvijena; prednje noge ravne sa teškim kostima. Laktovi priljubljeni uz telo.
Zadnje noge: dobro razvijene, snažne i umereno uglovane. Šape: debele, okrugle, dobro zatvorene, umereno olučene. Hod: način kretanja gibak i snažan.
Dlaka:
Svojstva: gornja dlaka tvrda i ravna, poddlaka meka i gusta; na grebenu i sapima nešto duža. Dlaka je najduža na repu.
Boja:Crvena, boja sezama, tigrasta i bela.Sve navedene boje osim bele moraju iskazivati "urajiro".(URAJIRO = beličasta dlaka postrance na vilici, na obrazima, ispod vilice na grlištu, prsima i trbuhu, na donjoj strani repa i na unutrašnjim delovima udova.)
Visina:
Visina u grebenu: mužjaci 67 cm, ženke 61 cm. Odstupanje +/- 3 cm je dozvoljeno.
Greške:
Pogreške: svako odstupanje od navedenih tačaka valja smatrati pogreškom a ozbiljnost kojom se vrednuje treba biti u tačnom omeru s njezinim stupnjem.
1) crna maska treba biti smatrana pogreškom.
2) oznake na beloj podlozi se tolerišu, ali prednost je kad ih nema
3) strašljivost
4) predgriz ili podgriz
5) mrlje na jeziku
6) muškobanjaste kuje ili feminizirani mužjaci
7) svetli iris
8) pomanjkanje zuba
9) kratki rep
Diskvalikacione greške:
1) uši koje nisu uspravne
2) rep nošen spušteno
3) duga dlaka (čupava)